back to top

OBAVEZNI VOJNI ROK: ARMIJA HOĆE LJUDE, A POLITIČARI POENE

spot_img

obavezni vojni rok: armija hoće ljude, a političari poene

O njemu se priča u sve više evropskih zemalja. Jer, profesionalne vojske su slabo popunjene.

 Dešavaju se sukobi u svijetu, a treba braniti zemlju ako dođe do toga“, kaže jedan mladić na ulicama Beograda na pitanje DW-a da li podržava vraćanje obaveznog služenja vojnog roka. Podržava, kaže, jer zemlja mora biti spremnija.

Drugi su u kameru DW-a rekli da su muškarci danas „previše isfeminizirani“, „nesposobni“, da bi ih vojska dovela u red, kao „naše stare“.

Jedan mladić pak kaže da je cijela rasprava „morbidna“ nakon dva masovna ubistva prošlog maja.

  • Nije ni godinu dana prošlo od toga, a omladini i djeci se već zvecka oružjem iznad glave što nije u skladu sa zdravim razumom.

Obavezno služenje vojske godinama je tema oko koje se lome koplja i prikupljaju politički poeni u Srbiji.

No, početkom godine kao da je postalo ozbiljno, pošto je Generalštab predložio „vrhovnom komandantu“ Aleksandru Vučiću da mladići ponovo obavezno služe vojni rok. Još se ne zna kakav, koliko dug, tek treba raspravljati.

obavezni vojni rok: armija hoće ljude, a političari poene
Photo: Ministarstvo odbrane i vojske Srbije/ATAImages Photo: ATAImages/PIXSELL
  • Treba se dati i određeni vremenski period da nam regrutni centri prorade u punom kapacitetu“, rekao je ministar odbrane Miloš Vučević nedavno.

-Prošlo je 13 godina od suspenzije, u tom periodu imamo 13 generacija koje nisu ni u sastavu rezervnih jedinica. Ostaje ključno pitanje, da li želimo jaču ili slabiju vojsku?

Stručnjaci su pak najave dočekali drukčijim komentarima – naprosto, kažu, profesionalna vojska se osipa. Kao i u mnogim zemljama Evrope, armija nije dovoljno popunjena.

  • Oficiri širom Evrope kažu da su mladi sve manje zainteresovani za vojsku, oružje, rat – kaže za DW vojni analitičar Vlade Radulović.

„Čak i oni koji se jave u profesionalnu službu su, zbog filmova i igrica, pomislili da će biti poput Ramba. A onda se suoče sa realnošću u kasarnama koja odudara od marketinga. Brzo dolazi do razočaranja kod jednog dijela mladih i oni ne pronalaze sebe u tome“, dodaje on.

I u Srbiji, kaže, profesionalni vojnici, podoficiri i oficiri, suočavaju se sa banalnim pitanjima – da li imaju pravo na slobodan vikend, praznik, kakvo je radno vrijeme i kolika je plata, da li mogu da napreduju ako nemaju „vezu“? Često ih sve to opredijeli da za bolje pare rade u privatnom sektoru.

Hrvatski premijer Andrej Plenković takođe je najavio vraćanje obaveznog vojnog roka po svršetku srednje škole, a debata u Hrvatskoj slična je onoj u Srbiji. Najave stižu i od „Samoopredeljenja“ Aljbina Kurtija koje vlada na Kosovu.

  • Bilo bi dobro da svaka mlada osoba bude spremna na sve, ako se država suoči s bilo kakvim sukobom – kaže jedan mladić u Prištini. Drugi pak kaže: „Smatram da bi bilo razumnije da svi imaju slobodan izbor, a ne da se to forsira ili nameće.“

Kako je DW već pisao, niz evropskih država je u posljednjih desetak godina vratio obavezno služenje vojnog roka. Ukrajina i Litvanija su to učinile poslije aneksije Krima, Švedska od 2018, Letonija od ove godine.

U Norveškoj i Danskoj je vojska obavezna, ali bude dovoljno dobrovoljaca da se popune snage, pa niko na kraju nije primoran da ide. I u Njemačkoj se živo raspravlja o vraćanju obaveznog vojnog roka.

Jedna svježa anketa pokazuje da obavezni rok podržava 52 odsto Nijemaca, dok je 32 posto protiv. Doduše, što su ispitanici stariji, to su gorljiviji u podršci služenju vojske.

Omladina na ulicama Berlina daje različite odgovore u anketi DW-a: „Mislim da svi treba da postanu vojnici od 18 godina pa nadalje, jer mi ovde trenutno imamo veoma malo vojnika“, kaže jedan mladić.

Drugi navodi da je sumanuto da ljudi idu u vojsku kako bi se kasnije ubijali u ratovima koje neko organizuje iz udobne kancelarije.

  • Možda da uvedemo ponovo dvoboje? Neka (ti iz kancelarija) ubijaju jedni druge, a ostali ljudi neka žive slobodno – kaže on.

Vlade Radulović kaže da, osim realnih problema, razlog za stalnu priču o vojnom roku treba tražiti i u politici.

  • To je često jeftini marketing, posebno u regionu Balkana. Lijepo je pokretati teme naoružanja i vojske jer to raspaljuje emocije kod birača.

Prema dostupnim anketama, preko dvije trećine ljudi u Srbiji podržava služenje vojnog roka. To podržava čak i većina mladih. Tako je prije nekoliko godina kružilo istraživanje agencije Haus of vin prema kojem se 72,5 posto mladih (17 do 30 godina) izjasnilo za obaveznu vojsku.

Vojni analitičar Radulović kaže da se medijska matrica u Srbiji ponavlja: stalno se govori da, eto, i mladi podržavaju obavezni rok. „Ali, pitajte njih konkretno da li bi oni išli? Ili, kad neko ima 27 godina, pitajte ga zašto nije već služio dobrovoljno, a mogao je?“

Kako kaže, postoji realna bojazan da bi dio mladih mogao da izbjegne obavezno služenje vojnog roka. Ili pribavljanjem alibija od ljekara, što se i ranije radilo, ili čak iseljenjem iz zemlje.

Zato, smatra Radulović, valja biti oprezan i postepeno popularizovati vojsku, privoljeti sve više mladih da služe dobrovoljno, prije nego što se uvede neka obaveza.

Na kraju, da li priča o vraćanju vojnog roka u regionu miriše na nove sukobe?

  • Kad ste u nestabilnom regionu, pa imate preko toga i nestabilan geopolitički kontekst, pa i najave od susjeda da pominju takođe obavezni vojni rok… sve to zajedno sluti da postoji priprema za eventualne konflikte – kaže Radulović. Ipak dodaje:

„Ali to nije ključno. Ključna je dugoročna održivost sistema odbrane. Šta ako se nastavi opadanje broja ljudi?“

(Deutche Welle)

The post OBAVEZNI VOJNI ROK: ARMIJA HOĆE LJUDE, A POLITIČARI POENE first appeared on Hayat.ba.

hayat.ba

DRUGI UPRAVO ČITAJU

Možda vas zanima